Фотографије
Листа пронађених, од 2,376 до 2,400 од нађених 2,570 » Погледај галерију » Погледај слајдове
| # | Детаљ | Опис | Повезано са |
|---|---|---|---|
| 2376 |  | K085 Nikolić Teodora Živi sa ocem i sestrom u porodičnoj kući u Prnjavoru. Upisuje i završava Srednju školu ,,Draginja Nikšić“ u Sremskoj Mitrovici.
Upisuje "Visoku zdravstvenu školu strukovnih studija" u Beogradu. | |
| 2377 |  | K086 Lalošević Dragica Rođena u Buđanovcima 8. Marta 1975. Sa roditeljima Milivojem i Katarinom, dve sestre Spomenkom i Nadom, i dva brata Markom i Stevanom, mladost provodi u selu. Osnovna četiri razreda završava u Budjanovcima. Celog života je bila domaćica i brinula o kući. Udaje se za Stevana Jovičića 1968. godine i seli u Brestač. Naredne godine dobijaju ćerku Brankicu, i sina Branimira 1972. godine. Sa suprugom se vredno bavila poljoprivrednom. Hobi joj je oduvek bilo šivenje i heklanje. Živi do danas u selu.
| |
| 2378 |  | K087 Simić Stanko | |
| 2379 |  | K088 Petrović Tanja | |
| 2380 |  | K089 Krstić Ana i Stanko Ana je bila jedna od lepših žena u okolini. Stanka su u selu zvali i Fruškogorski mačkara. Vojislav Bogdanov je napisao 3 knjige u kom je opisao Stanka.Vojislav je završio dve godine Bogoslovske škole u S.Karlovcima, a zatim i Karlovačku gimnaziju. Najveći deo svog radnog veka proveo je u Rivici, na mestu šefa Mesne kancelarije - beležnika, da bi radni vek završio u administraciji pštinske uprave u Beočinu.
| |
| 2381 |  | K090 Krstić Ana sa svojim najstarijim sinom Krstić Nikolom | |
| 2382 |  | K091 Đurđević Bogdan | |
| 2383 |  | K092 Babić Vera | |
| 2384 |  | K093 Pavlović Duško | |
| 2385 |  | K094 Bugarski Aleksandar | |
| 2386 |  | K095 Novačić Zdenka Završila Visu poslovnu skolu u Novom Sadu. Sa sestrom Danijelom je 1993-te godine iz Rume preselila za Suboticu gde je otvorila svoju firmu, odeca visoke mode za zene, muskarce i decu i vrlo uspešno radi. Udata je i sa suprugom i sinom živi u porodičnoj kuci u mirnom delu Subotice. Stalno je u kontaktu, kako sestrinskom tako i poslovnom sa svojom sestrom Danijelom i njenom ćerkom Elenom. Veoma sposobna za posao koji obavlja, jako ga je volela i uspesno obavljala. U zivotu je bilo nekih poslova koje nije volela, ali ih je radila. | |
| 2387 |  | K096 Luka Bugarski | |
| 2388 |  | K097 Danijela Neorčić | |
| 2389 |  | K098 Elena Neorčić | |
| 2390 |  | K099 Miroslav Novačić | |
| 2391 |  | Knjiga Vase Pelagić o lekovitom bilju. Baba Sofija je brala trave i delila komsijama da kuvaju sebi caj | |
| 2392 |  | Kolović Slavica | |
| 2393 |  | Kosta II Po smrti svih ukućana smešten je u Dom za siročad u Pančevo. Završio bravarski zanat. Radio je na železnici u Inđiji. Veliki komunista. Nažalost nije doživeo da u zdravlju vidi propast komunizma u SFRJ. Završio je školu i radio kao na carinskom prelazu do penzionisanja u Koprivnici, Hrvatska. Svi podaci su 100% sigurni, na više mesta su proveravani (razgovori u porodici, knjige u crkvama, knjige u matičnim uredima, groblja). Kao najstarije dete u svojih roditelja, a po njihovoj smrti imao je 11 godina. On i brat su odvedeni u dom za siročad, a sestru Goricu je uzela jedna tetka. Posle nekoliko godina uspeo je da pronadje brata u domu za siročad u Novom Miloševu, a sestru kod tetke u u Sremskom Prnjavoru, othranio ih je, iškolovao, pomogao. Doveo je kod sebe i brata i sestru od rodjene tetke da ih pomogne, iškoluje, zaposli. Mnogi su mu zahvalni na tome, a kao svi imao je svoje padove i uspehe. Za prijatelje, kolege, komšije bio je dobar, human, savršen, svima je činio. Mnogima je pomogao, ali je upropastio i rasterao najrodjenije od sebe, svoju decu, umesto da ih je okupljao oko sebe, poklanjao im vreme i pažnju kao što svi rade, on je okupljao braću i sestre, a svoju decu potčinio braći i sestrama, u neku ruku zapostavio-odbacio. Od supruge Divne napravio robinju koja je sa svojih 19 godina bila jos uvek dete, a supruga, da služi njegovu braću i sestre. Kosta je voleo mnogo da komentarise politička zbivanja u Hrvatskoj i Srbiji. U jednom razgovoru sa rodjenim bratom Jovanom doslo je do velike svadje oko pomenute teme. Jovanova sujeta je bila toliko velika da je rodjenog brata Kostu prijavio policiji. Prilikom prvog sledećeg dolaska u Srbiju Kostu je privela policija i drzala na informtivnom razgovoru nekoliko sati. Kosta je rekao da nikada neće moći da se vrati u domovinu da bude sahranjen pored grobova svojih predaka jer mora da sačuva ćerku i njen ugled. Živeli smo u dve države. Ja, u domovini svojih predaka, a on i ćerka u Hrvatskoj. Nisam voleo da odlazim u Hrvatsku, a i plašio sam se ustaškog rezima. Preminuo je, a nismo se čuli i videli. | |
| 2394 |  | Kosta II Krstić, Srbin, sahranjen 07 Novembra 2015 na Gradskom groblju Koprivica, zajednička grobnica sa suprugom Divnom, sestrom Radmilom i zetom Ivicom Maček | |
| 2395 |  | Kosta III Krstić, lovac | |
| 2396 |  | Kosta III Krstić, protetičar | |
| 2397 |  | Kosta je počeo u Koprivnici da radi na carinarnici. Zavrsio je višu skolu, postao je šef carinskog prelza. Otisao je u redovnu penziju na tom radnom mestu. | |
| 2398 |  | Kovačević Srdjan | |
| 2399 |  | Krstic Nikola, Rođen 22. februara 1942 godine u Rivici.
Živeo je sa ocem Stankom i majkom Anom. Imao je dva brata Dušana i Slobodana.
Osnovnu školu, četiri razreda, završava u Rivici , a dodatne dve godine putuje u Irig radi završetka još dva razreda osnovne škole.
Mladost je proveo u Rivici gde se i oženio. Venčao se sa Anđelkom Živančević 20. januara 1962. godine.
Posle venčanja, 1962. odlazi u vojsku i služi vojni rok u Nišu radeći kao vozač. U vojsci je bio 2 godine. Godine 1963. mu se rodio sin Jovica .
Vojni rok završava u junu 1964, vraća se kući, ne pronalazi posao jer je mlađi brat otišao da služi vojni rok i naredne dve godine obrađuje porodičnu zemlju.
Godine 1966. počinje traži posao i pronalazi ga u Rumi u firmi ,, RUMATRANS“. Jedini uslov da dobije posao je bio da živi na teritoriji grada Ruma. Tako se Nikola Krstić, sa sinom i suprugom Anđelkom seli u Rumu, zaposlivši se kao vozač kamiona. U ,,RUMATRANSU“ radi do penzije.
Za desetogodišnjicu rada dobija sat kao nagradu, drugi sat je dobio kao pohvalu za pređenih 100.000 km na putu. Više puta su dovođeni novinari, radi intervjua jer je pohvaljen kao jedan od najboljih radnika u preduzeću.
Godine 1982. dobija najbolju platu u preduzeću 13.000 dinara koju nisu želeli da mu isplate jer je bila veća od predsednika opštine.
Treći sat dobija kao pohvalnicu od strane firme za pređenih 1.200.000 km, a četvrti sat dobija za trideset godina rada. To je i poslednja nagrada koju će dobiti jer je potom otišao u penziju.
Penzionisao se 1998. godine. Živi i dalje u Rumi sa porodicom.
| |
| 2400 |  | Krstic Stanko |