Писмо 10 IX. 1945 год
Драги моји Родитељи, ево ја Доби времена да ви се јавим, да сам фала Богу до сад
сам жив и добро је, само сам био мало болестан, али сад мије Боље мало него штоје било
Драги моји родитељи и сви укућани, желим чути за ваше здравље, у пуној жељи од срца мога и
од Правде Бога Драга Вукица ја сам добио ваше Писмо али доцкан чак месец дана, После ваше
одговорности тоје доста доцкан Али ипак добро и онда па сма видео шта ми ви пишете да
сте били код нашег Родитеља у Кладурово па сам видео да сте се добро провели и да сте
били и на народно весеље у Кладурово и даје био и наш малишан Драгиша на весеље
Драга Вукица ако сте били и ја сам жељан да идете јел баш је мене мило кад чујем
да је код вас све је добро немој ти гледати шта нисам и ја свама јер то није срамота
ништа што нисам и ја, јер ја сам на моју дужност па ако да Бог имаће и кад
и да Буде то Сад друго мене ништа неда Прими Поздрав од мене јер ја се налазим
већ неколико дана у главној војној Болници II унутрашње оделење Београд које болујем
од ноге и траширање срца али сад мије боље Сад примите поздрав од мене сви
укућани јер ја се налазим у митраљеске чете II дивизије I против авионске Бр на двор